РЕЧ ПРЕ

Благодатни огањ стигао нам је на Велику суботу, истог дана када је, и ове године, чудесно плануо у Јерусалиму. Расцветао се по српским земљама као ватрена ружа. Под тим светлом све ове невоље и ране изгледале су другачије. Ко није раније, ових дана могао је сазнати да је чувена песма „Ђурђевдан” настала 6. маја 1942. у возу којим су српски мученици превожени из Сарајева у злогласни хрватски логор у Јасеновцу. Страшно је уз ту тужну песму-вапај, макар и прерађену, данас лумповати. И многе друге ствари разбистриле су се пред „сваким ко има очи да види и уши да чује”. <

ГАЛЕРИЈА

САДРЖАЈ

Пролог
ОБИЧНА ЧУДА ПРОЛЕЋНА,УСРБИЈИ
Не оговарај живот

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ,ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
АРХИТЕКТА НИКОЛАЈ КРАСНОВ (1864–1939), ЗА НЕЗАБОРАВ
Руски неимар Србије

Знамен
ВАСКРШЊЕ ЧУДО ИЗ ЈЕРУСАЛИМА ПРВИ ПУТ У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА
Обасјани Благодатним пламеном
Столећима у Цркви Христовог гроба, уочи Васкрса, молитвама православног патријарха јерусалимског чудесно се запали свежањ воштаница у његовим рукама. Покушали су то и римокатолици и Јермени, али узалуд. Уз Јерусалимску, Грчку, Руску, од ове године и Српска црква ће истога дана преносити Свети огањ Господњи у своју отаџбину и делити народу. „И букну ружа, и плану поље, и сину Храм...”

Пише: Миша Лазић
Фотографије: Жељко Синобад и Архива СПЦ

Штит и мач
„ВИТЕЗ ФЕСТ” НА БЕОГРАДСКОЈ ТВРЂАВИ, ЈЕДАНАЕСТИ ПУТ
Узлет кроз капије времена
Тог викенда, 4. и 5. априла, на Врбицу и Цвети, заблистали су оклопи, завијорили се украшени барјаци, зазвецкало старо оружје. До Деспотове куле дојахали су витезови, дошетали пажеви и госпе, зачули се необични инструменти и крилате песме. А свуда около необична предавања, лепе изложбе, филмови о витезовима, турнири. Није то само занимљива манифестација, туристичка атракција и култура сећања. Ни суштина витештва није у мачу него у срцу, и не примењује се само на мегданима него на сваком кораку у животу

Пише: Даша Марјановић

Стазе
НА КОШТАМ ПОЉУ, У ПРЕДВОРЈУ ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ
Пре но што чаролија нестане
Ово је један од најмање познатих крајева Србије, у којем још увек пулсира неко сасвим друкчије време. Језик и камен овде памте  дуже и од сетних горштачких старина. Реке-понорнице и језерца кишнице, летње непогоде и зимски сметови, завијање вукова и бивољи мрс, црквине и дуварине, сточарске насеобине и огромни пашњаци... Слике које чине посебним овај свет. Требало би га посетити пре но што агресивни и простачки модернизам не продре и овде да униформише све

Текст и фотографије: Јосип Шарић

Југ
У ПОРЕЧУ, ДАНАС У МАКЕДОНИЈИ, КРАЈУ ГДЕ ЈОШ ПАМТЕ ВОЈВОДЕ И ХАЈДУКЕ
Притисло нешто, тешко и непрозирно
Овај крај око реке Треске, у западној Македонији, некада су звали Малом Шумадијом. Овде је у првој деценији XX века било језгро Четничке акције, војводовали су Мицко Крстић, Михаило Јосифовић, Тренко Рујановић, Дане Стојановић... Статистички, ту данас Срба скоро да и нема. Расељено, раскућено, убијено, расрбљено. Али, треба мало загребати и бити стрпљив. Прича нарасте као тесто. Испод дуплог дна идентитета векује једна друкчија стварност. Није весела, али постоји

Пише: Милутин Станчић

У спомен
ШАЈКАШИ, ВАЖНО ПОГЛАВЉЕ СРПСКЕ СЛОБОДАРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Неустрашиви речни ратници
После пада Деспотовине та речна флотила на шајкама измештена је из Београда, Смедерева и Ковина далеко према северу, „у Горњу земљу”. У XVIII веку, након потреса изазваних Великим бечким ратом, Шајкашки корпус изнова је састављен у јужној Бачкој, у области која и данас по шајкашима носи име. Били су веома храбри и вешти у борби на рекама, одлични инжењерци, извиђачи, лаки коњаници. Касније су се широм Европе прославили и као пешадинци. Ипак, светлија од свега је њихова потресна херојска одбрана Шајкашке од Мађара 1848–1849.

Пише: Петар Ђурђев

Престоница
СИНИША МАЛИ, ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Град иновација и могућности
Београд је за њега пре свега енергија и шарм. Прво људи, потом све остало. Прожет је духом Пете београдске и Палилуле, где је одрастао. Радо се сећа сутона на Ташу и билијара у „Шанси”. Пропутовао је доста, али ово је за њега, каже, најлепши град на свету. Београду фале велике инвестиције, а Београђанима дисциплина. За инвестиције се бори свом снагом, са дисциплином је опрезнији. Прибојава се да би наметањем велике дисциплине Београд могао изгубити нешто од оног свог опчињујућег слободног духа, без којег то не би био исти град

Брига
У РУМИ, ВАРОШИ ГДЕ ЈЕ СТАРОСТ ДОСТОЈАНСТВЕНА И ЛЕПА
Радости трећег доба
О старима, болеснима и сиромашнима овде брину две установе вишедеценијске традиције и искуства, уз снажну подршку Општине. Стално се улаже у подизање квалитета живота овог дела популације и у још бољу социјалну заштиту. Време јесте тешко, али старост не мора да буде суморна и тужна. То је и огледало свих нас

Пише: Катарина Филиповић

Свирка
ДЕСЕТИ „СМ СПРИНГ ФЕСТ” У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Блуз за бескрајну равницу
Сваке године Фестивал окупи велики број зналаца и сладокусаца. Добра посећеност на програмима потврђује да у Срему постоји интересовање за ову врсту музике. Међу овогодишњима учесницима, 25. априла, били су и „The Gamblers”, „Delta Blues Gang”, „Serbian Jazz, бре!”

Дарови
ПОЛА ВЕКА ПАРКА СКУЛПТУРА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Исцељујуће дејство уметности
Давне 1965. манифестацију „Врњачка јесен” осмислили су и покренули Добрица Ћосић и Миодраг Б. Протић. Њен важан део су вајарска окупљања и радови у камену, керамици. Већ педесет година се централни бањски парк пуни врхунским остварењима, од Ернста Неизвестног до Олге Јанчић, од Алине Шапошњиков до Матије Вуковића. Данас је то збирка јединствена у овом делу Европе

Приредила: Јелена Боровић Димић

Трагови
СРБИЈА У ОЧИМА И СКИЦАМА АМЕРИКАНКЕ ЕМЕ ФИК
Ћошкови и ивице свакодневице
Путује и црта. Има ли лепшег занимања на свету? Детаљ по детаљ, ова креативна девојка портретише Србију. Подсећа нас на лепоту малих ствари, ту око нас, а ипак заметнутих у нашој врвежи и журбама. Даје исечке из нашег узбудљиво обичног живота. Прво испуњава свој албум онлајн, потом то сели у галеријски простор. Управо припрема и свој илустровани водич кроз Србију

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић

Палета
ЖЕЉКО НИКОЛИЋ, ШАБАЧКИ СЛИКАР МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Слика је свет у настајању
За њега је слика ликовни а не идеолошки проблем. Своја интересовања усмерава ка значајнијим извориштима, ка основама неупоредиво дубљим од модерних. Намерно по страни од друштвених и уметничких игара, од великих реклама и малих дела, самосвојно гради свој опус и себе у њему. Уз све ризике и не бежећи од тешких задатака, можда и неизводивих. Подвиг обнове традиције је идеал. Није мало ни само сневати о њему

Пише: Дејан Ђорић

Жица
ВЛАДА КАНИЋ, НЕОБИЧНИ МУЗИЧАР ЧИЈЕ ПЕСМЕ ЈЕ НАРОД ПРИСВОЈИО И НЕ ДА ИХ
Један кућерак у Срему
Крајем шездесетих, музичка каријера овог Земунца, грађевинског инжењера, била је у успону. Скокнуо је у Норвешку да одради једну двомесечну свирачку тезгу и остао пуних четрдесет година. Сазидао је на десетине мостова, зграда, кућа, обданишта, школа, путева... Али најважније његово здање, једино које ће сигурно надживети све нас, свакако је песма „Кућерак у Срему”. Нема српске кафане у којој се она не пева, а неке кафане по њој се и зову

Пише: Мишо Вујовић

Бајка
ДОБРИ ВРЕТЕНКО, ЈАХАЧ ОРЛОВА, И ЊЕГОВА ВАРЉИВА СРЕЋА
Снежана и осми патуљак
Није Вретенко заборавио принцезу која је обећала да ће се удати за онога ко прича најлепше бајке на свету. И није престао да је тражи. Али Икин тата, тај брљивко који не пере зубе и прескаче доручак, опет га је послао у погрешну бајку. Тобоже, побркао због магле. Вретенко је онда морао да се умеша у туђе пустоловине, да спасе и Снежану и ловца на њу. После су га сви молили да остане, али он је морао за својом звездом, на неко друго небо. И био је тужан, веома тужан

Пише: Небојша Јеврић

Победник
ДЕЈАН ТОМАШЕВИЋ, ВЕЛИКИ СРПСКИ КОШАРКАШ, ПОТПРЕДСЕДНИК КСС И ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА „СВЕТЕ СРБИЈЕ”
У тражењу правог пута
Били смо неспремни за вртлоге који су се пред нама отварали. Небудни, кратковиди и лаковерни. Погубили смо важне нити, многи од нас су залутали. Тако је у свим областима, па и у спорту. Сада нема брзих и лаких решења. Али ја наш народ и нашу земљу сматрам изузетним. И ово што смо издржали даје ми за право. Освестимо се, погледајмо се у огледалу, помозимо својој деци. И већ ће бити боље. Ни раније нам нико ништа није поклањао

Пише: Дејан Булајић
Фото: НР Прес и архива саговорника

Тачке ослонца
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА У БЕОГРАДУ, ПРИМЕР ДОБРИХ СИСТЕМСКИХ РЕШЕЊА
На крилима науке и струке
Ова модерна истраживачка и развојна установа, са традицијом дугом скоро шездесет година, темељ је стручне подршке спорту и рекреацији у Србији. Незаобилазан фактор у доношењу стратешких одлука у тој области. У мају 2015. домаћин је Међународне конференције спортске медицине, прве у Србији, где ће се окупити стотине учесника из целог света, елита ове струке

Карика
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ОВЕНЧАНА ЈОШ ЈЕДНОМ ВРЕДНОМ НАГРАДОМ
Препознат велики допринос
Изванредни златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда – за трајан допринос култури престонице и Србије – уручен је на свечаности у Народном позоришту 14. априла. Шест деценија традиције, квалитет и поштен однос, модерност и развојна оријентисаност, одлични резултати и приступачност, нису остали непримећени

Признања
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ДОБИТНИК НАЦИОНАЛНЕ НАГРАДЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
Висина друштвене одговорности
У јакој конкуренцији тридесет осам успешних компанија, „Телеком Србија” је награду добио за кампању „Када возиш, паркирај телефон!” „И према друштву, и према корисницима, и према својим запосленима градимо однос заснован на поверењу, бризи и одговорности”, нагласио је Предраг Ћулибрк, генерални директор ове компаније

Лепота
ЦЕНТАР ЗА МЕДИЦИНСКУ ЕСТЕТИКУ У „МЕРКУРУ” ДОБИО НОВИ МОДЕРНИ УРЕЂАЈ
Ласерско обликовање тела
Сада је и у Врњачкој Бањи могућ најефикаснији светски естетски и медицински поступак за уклањање масних ћелија, целулита и стрија. Безболан и сигуран, клинички потпуно испитан, већ после две недеље и шест третмана даје очигледне резултате. А тако не постајете само лепши него и здравији

Енергија
НОВИ ВЕЛИКИ РАЗВОЈНИ ПОДУХВАТИ У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”
Зелени кредит за црно злато
Укупна вредност пројекта „Заштита и унапређење животне средине у Колубарском угљеном басену” износи преко 180 милиона евра. Његовом реализацијом биће омогућено знатно рационалније коришћење угља, сигурно снабдевање термоелектрана лигнитом уједначеног квалитета и велико смањење емисије штетних материја

Пише: Зринка Бадњевић
Фото: Архива „Колубаре”

Домети
ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА”, РАСАДНИК ВРХУНСКИХ СТРУЧЊАКА
Знање унапређено праксом
За четрдесет пет година рада, генерације стручњака овог енергетског гиганта прекалиле су своја знања и акумулирале огромно искуство. Саопштења ТЕНТ-ових инжењера побуђују велику пажњу на најпрестижнијим скуповима посвећеним енергетици. Тако је било и на недавном Међународном саветовању „Енергетика 2015” на Златибору

Пише: Миодраг Вуковић
Фотографије: ТЕНТ